Е-маил: stojanovic@sac.org.yu
саоснивач и председник Центар за националну стратегију (раније - Српско-амерички центар)
Пензионисани професор Београдског универзитета и пензионисани директор његовог Института за филозофију и друштвену теорију.
На Филозофском факултету, Универзитета у Београду, дипломирао 1955, а докторирао 1962. Заједно са 7 других професора и наставника тзв. Praxis-групе због дисидентске делатности избачен са Београдског универзитета јануара 1975 lex specialis-ом Скупштине Србије.
Distinguished research fellow, Center for Inquiry International, Buffalo, NY, USA.
Distinguished visiting professor на многим угледним универзитетима у САД, Немачкој, Великој Битанији, Аустрији, Индији
Оснивач и председник Српско-америчког центра, Београд (сада се зове Центар за националну стратегију), и његовог Форума за српско-амерички дијалог и сарадњу.
Члан спољнополитичког савета при МИП Србије.
Члан Савета Републичке Радиодифузне агенције
Члан редакцијског савета часописа "Philosophy and Social Criticism", Бостон, САД.
Изабран 1977 за члана "Institut International de Philosophie", Paris, који за изабране чланове има i: H. G. Gadamer, K. O. Apel, J. Habermas, J. A. Passmore, H. Putnam, W. V. Quine, J. Hintika, G. H. von Wright, M. A. E Dummett, P. F. Strawson i L. Kolakowski.
Изабран 1986 за академика и Хуманистичког Лауреата "International Academy of Humanism", Buffalo, USA, која поред осталих има и ове чланове: Isaih Berlin, Arthur C. Clarke, Umberto Eco, Johan Galtung, Sergei Kapitza, Jürgen Habermas, Georgy Konrad, Adam Michnik, John Passmore, Richard Rorty, Carl Sagan, Wole Soyinka, Peter Ustinov, Mario Vargas Losa, Simone Veil, Gore Vidal, Kurt Vonegut, Jr.
Одржао Memorial Address at the Birth Centenary of M. N. Roy, 1987. New Delhi and Bombay.
Одржао уводни реферат на отварању Europaishes Forum "Freiheit-Ordnung-Verantwortung", 1990. Alpbach, Austria.
Изабран 1991 за доживотног члана, Clare Hall College, Cambridge University, Cambridge, UK.
Од 1996 изабрани члан Академије за хуманистичка истраживања, Москва. Поред осталих у њеном чланству су Hans-Georg Gadamer, Paul Ricoeur, Richard Rorty i Jean Baudrillard.
Заједно са Браном Петронијевићем и Михаилом Марковићем уврштен у "Biographical Dictionary of Twentieth Century Philosophers", 1996, Routledge, New York and London.
Књига "На српском делу Титоника" 21 априла 2001 добила награду "Лаза Костић" на Медјународном салону књига у Новом Саду.
Публиковао 7 књига, 4 брошуре и око 130 часописних расправа и чланака-- списи су му преведени на 14 језика, између осталих на енглески, немачки, француски, руски, шпански, јапански. Књиге на српском: 1) "Савремена Мета-Етика", Нолит, Београд, 1964; 2) "Између Идеала и Стварности", Просвета, Београд; 1969; 3) "Историја и Партијска Свест", ФДС, Београд,1988; 4) "Од Марксизма до Етатизма са Људским Лицем", ФДС, Београд, 1988;. 5) "Пропаст комунизма и разбијање Југославије", Филип Вишњић, Београд, 1995; 6) "На српском делу Титоника", Филип Вишњић и Центар за социјална истраживања, Београд, 2000; 7) "Демократска (Р)еволуција у Србији (2000-2005)", Завод за уџбенике, 2005. Одабрана дела у четири тома, а седам књига, објавио Завод за ужбенике 2006.
Књиге на енглеском: "Between Ideals and Reality", Oxford University Press, 1973; "In Search of Democracy in Socialism", Prometheus Books, Buffalo, NY, 1981; "From Marxism and Bolshevism to Gorbachev", Prometheus Books, 1988; "The Fall of Yugoslavia: Why Communism Failed", Prometheus Books, 1997; "Serbia: The Democratic Revolution", Humanity Books, Amherst, NY, 2003.
Изабрана дела у седам књига издао Завод уџбенике, Београд, 2006.
Од 15. јуна 1992 до 31. маја 1993 био специјални саветник и водио саветнички тим тадашњег председника СРЈ Добрице Ћосића. Дао оставку када је Ћосић смењен.
Био у младости један од уредника "Светлости", листа Шумадијске области, и листа "Студент", Београд.
Био покретач и главни и одговорни уредник нове серије "Гледишта", часописа Београдског универзитета, шездесетих година прошлог века.
Био члан редакције часописа "Праксис" и Савета Корчуланске филозофске школе, Загреб (1964-1974).
Био 1985-86 guest fellow, Woodrow Wilson International Center for Scholars, Washington DC.
Био главни уредник часописа "Филозофија" шездесетих година прошлог века.
Био главни и одговорни уредник часописа "Праксис Интернешнел", Oксфорд, Велика Британија (1987-1990).
Био копредседник International Humanist and Ethical Union, 1985-87, са светским седиштем у Хагу, Холандија.
Био члан Комисије за истину и помирење, коју је именовао Председник СРЈ др Војислав Коштуница.
Био члан Управног одбора Компаније "Политика".
"The Democratic Revolution" reviewed in Foreign Affairs